Орден Народный Герой с докумтами, полный комплект!

[CoronaCola]

Полный комплект Героя!

 

Набор-мечта, я никогда ранее не видел награду со всеми тремя документами:

- Временное уведомление,

- Большая грамота,

- Малая книжка.

 

[CoronaCola]

Большая грамота с сургучной печатью в деревянной коробке и наградным тубусом.

[CoronaCola]

Малая книжка

[CoronaCola]

Временное уведомление

[CoronaCola]

Сама награда

[CoronaCola]

награда

[CoronaCola]

2 ленты

[BSG1257]

Скажите, а имя Героя является военной тайной?

[sedoff]

Золотой? или покрытие.

[BSG1257]

Судя по фото - в золоте.

[strah]

Кошерный! Поздравления

[РоманРККА]

Красота!

[стрелок41]

солидный комплект..

[lefan]

красотищщееее!!!!!!!!!!

[Анатолий13]

Супер комплект!

 

По этим фоткам орден похож на Мондворовский.

[bolgarin]

Мондвор вроде бы!

 

Влад если комплект твой, то мои поздравления!

 

Коробки только не хватает.

[CoronaCola]

Комплект к сожалению не мой

 

Находится у коллекционера в Европе.

[Штирлиц:)]

Красота, а за что дали известно?

[CoronaCola]

QUOTE (Штирлиц @ Jan 31 2013, 02:48 PM)

Красота, а за что дали известно?

За партзанскую войну, судя по году награждения

[CoronaCola]

Вот такой недавно продали - золото, IKOM.

[CoronaCola]

reverse

[CoronaCola]

другой ракурс

[CoronaCola]

Мне удалось вычислить имя человека награжденного документами и орденом в данной теме, заодно найти его биoграфию и описание подвига.

 

Итак - Герой Бошко Каралић (Boško Karalić).

[CoronaCola]

Биографија:

 

Бошко Каралић (Бистрици, код Приједора , 10. јануар 1919 — Бања Лука, СР БиХ , 30. новембар 1987), учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

 

Рођен 10. јануара 1919. године у Бистрици, код Приједора. Потиче из сиромашне породице, која му није могла омогућити ни основно школовање, већ је у деветој години почео са родитељима да ради на пољопивредним пословима. Све до 1940. године, када је позван на одслужење војног рока, радио је као надничар код имућнијих сељака.

 

Војску је служио у пешадијском пуку у Сињу, а почетком 1941. године је прекомандован у Словенију на југословенско-италијанку границу, где га је затекао почетак Априлског рата, 6. априла 1941. године. После капитулације Југословенске краљевске војске, с још неколико другова кренуо је кући у Босанску крајину. На том путу су их ухапсиле усташе и спорвеле у логор Керестинац, у близини Загреба. После два месеца боравка у логору успео је да побегне и дође у родно место.

 

Јула 1941. године када је на Козари избио оружани устанак, заједно са својим млађим братом је ступио у партизанску чету под командом Милорада Мијатовића. Пошто је скоро половина бораца ове чете била ненаоружана, прве акције су биле диверзантског типа - ружење пруге и кидање комуникација, као и напади на мање посаде војника приликом којих је заробљавано оружје и муниција. Прве веће акције су биле напад на непријатељску посаду на прузи између Ивањске и Пискавице. Најпре као бомбаш, а касније и као пушкомитраљезац, истицао се својим јунаштвом, посебно у борбама у Петровом Гају, Козарцу и Гугоновој главици и др.

 

Када је 21. маја 1942. године, формирана Прва крајишка ударна бригада, Бошко је постао њен борац и с бригадом учествовао у свим борбама, све до краја рата. Као пушкомитраљезац учествовао је у многим борбама - на Бранковцу и Пискавици, затим код Добрљина, Кључа и Санице. Посебно се истакао током офанзиве на Козару, јуна 1942. године, када је у борби на Пискавици, с још четири борца уништио усташки бункер и заробио три пушкомитраљеза. Током лета и јесени 1942. године истако се у борбама на Купресу, Мркоњић Граду, Јајцу и др. За своје заслуге до дотадашњој борби, октобра 1942. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије и постављен за десетара.

 

Током Бихаћке операције, новембра 1942. године, у борби код Новог Града заробио је 30 усташа и домобрана, а код Приједора побио 25 Немаца. Током 1943. године, истако се у борбама бригаде у источној Босни и у борбама код Какња, Фојнице и Подлуговима. Августа 1943. је учествовао је нападу на аеродром у Рајловцу, код Сарајева, када су уништена 34 непријатељска авиона. Посебно се истако у борби приликом преласка пруге Кремна-Биоска, у близини Ужица, када је као команир чете, најпре учествовао у гурању заробљених немачких тенкова на највиши брег, а потом у уништењу непријатељских бункера. Често је непријатељу „враћао“ већ бачене бомбе, а у току борби приликом стварања мостобрана код Бајине Баште, једна „враћена бомба“ му је експлодирала у руци. Тада је био теже рањен, али је одбио да напусти јединицу и оде на лечење. У борби с четницима на Копаонику, сам је заробио групу од 12 четника. У завршним операцијама за ослобођење Југославије, унапређен је у команданта дивизиона Прве коњичке бригаде, која је заједно са јединицама Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“, учествовала у пробоју Сремског фронта, априла 1945. године. Потом је био заменик команданта бригаде у време жестоких борби код Сотина, Товарника, Мале Вашице и Шида.

 

После ослобођења Југославије обављао је разне дужности у Југословенској народној армији, али је због нарушеног здравља пензионисан 1955. године у чину потпуковника. Умро је 30. новембра 1987. године у Бања Луци.

 

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, 25. септембра 1944. године, је међу првим борцима Народноослободилачке војске Југославије одликован Орденом народног хероја и добио звање народног хероја Југославије. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

 

 

[CoronaCola]

Звание Героя присвоено 25 сентября 1944 (Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије).

Указ напечатан в „Билтену Врховног штаба“ број 44-45.

 

 

Основные моменты в жизни Героя:

Датум рођења 10. јануар 1919.

Место рођења Бистрици, код Приједора,

Застава Савезне Републике Југославије Краљевина СХС

Датум смрти 30. новембар 1987. (68 год.)

Место смрти Бања Лука, СР БиХ,

Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФР Југославија

Професија војно лице

Члан КПЈ од октобра 1942.

Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Служба 1941 — 1955.

Чин потпуковник

Народни херој од 25. септембра 1944.

[CoronaCola]

Памятник на родине Героя в г. Бања Лука

[CoronaCola]

Кстати, тем-же указом от 25 сент 1944 г. звание Героя получили 14-ть достойных людей, из них 3-е советских лётчиков:

 

Павел Јакимов - грдијски капетан Ратног ваздухопловства Црвене армије; навигатор авиона у Првој ваздухопловној дивизији; Херој СССР

Борис Калинкин - гардијски капетан Ратног ваздухопловства Црвене армије; други пилот у Првој ваздухопловној дивизији; Херој СССР

Александар Шорников - гардијски мајор Ратног ваздухопловства Црвене армије; пилот у Првој ваздухопловној дивизији; Херој СССР

[BSG1257]

Спасибо! Очень хорошая информация!

[bolgarin]

Спасибо.

[ilja559]

Отличный комплект !!!

 

Кстати в последнее время два или три раза продавались доки на Народного героя.

[ilja559]

Разворот 1

[ilja559]

Разворот 2